-ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА ОНИМА КОЈИ НИЈЕСУ НАУЧИЛИ ЊЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ-

О рушењу споменика великом војводи Мирку Петровићу писао је у својим забиљешкама и Никола Томанов Зец (1900-1970), црногорски патриота, учесник Божићњег устанка децембра 1919, зеленаш, политички емигрант. У рукописној заоставштини Николе Т. Зеца, чији је дио његова породица уступила за објављивање црногорском независном неђељнику из Подгорице »Монитору«, наводи се и то како су послије одржавања подгоричке скупштине главни бјелашки лидери, на челу с Марком Даковићем, за вршење тортуре над народом и за рушења културно-историјских споменика и слично, подијелили задатке новонасталој организацији званој »Омладина«. Припадници те организације, по налогу новоуспостављених политичких власти у Црној Гори од краја 1918. године, прионули су на посао. Наиме, организација звана »Омладина« је, пише Никола Т. Тец »одмах послије сукоба код Цетиња срушила споменик у Подгорици, који је био подигао књаз Никола своме оцу »Великом Војводи Мирку Петровићу и Црногорцима палим за ослобођење Подгорице и Зете«. Тај споменик налазио се на главном тргу и био је једини те врсте у Црној Гори.

Пред Подгоричком саборном црквом налази се једна скромна камена гробница, у којој су положене кости четрдесет бораца из баталеона Љуботињско-добрског, који су погинули 1877. године у једном смјелом јуришу на загоричком пољу. Том приликом пао је и командант тог баталеона, његов замјеник и баталеонски заставник. Ту гробницу подигао је књаз Никола својом руком положио у њу кости својих ратних другова, пошто их је претходно обавио својим свиленим појасом. На надгробној полочи, изнад поређаних имена, дао је урезати ове своје стихове:
»С поштовањем приступите
гробу ових мученика
у ком леже четрдесет
Љуботињских убојника…«.
И ову је гробницу »Напредна омладина Црне Горе« разлупала маљевима, тако да су стихови и неколико имена оштећени те се не могу читати«, вели Никола Т. Зец (фељтон »Зеленаши«, Монитор«, Подгорица, 7. октобар 1994. бр. 207, стр. 47)

О томе пише и др Шербо Растодер, у својој књизи »Јанусово лице историје«, Подгорица, 2000, на стр. 281 пише и ово:
»Када су 1886. године ударени темељи нове вароши у Подгорици, с десне стране ријеке Рибнице, и када је нова варош названа Миркова варош, тада је војводи Мирку Петровићу откривен споменик у виду обелиска, урађен по пројекту Марка Ђукановића. Споменик је ту стајао све до 1919. године, када је већ био почео радикалан »раскид с прошлошћу«. Уз то, споменик је био посвећен оцу »омрзнутог« краља, што је тада био довољан разлог за бјелаше (присталице безусловног уједињеја Црне Горе и Србије) да га сруше и баце у ријеку«